Сликом и ријечју о 45 година постојања Сусрета

Сусрети позоришта у Брчком започели су давне 1974. године, са прекидом од 1991. до 2001. године, да би 2002. године сусрети поново заживјели.

            Аутори изложбе су професор Срђан Вукадиновић и Јаков Амиџић, директор сусрета. Изложба је конципирана из четири цјелине. Посјетиоци су имали прилику да се упознају са побједницима сусрета позоришта/казалишта у периоду од 1974. па све до данас, затим им је путем публикације представљен драмски свијет Рејхана Демирџића, позоришни пут Марије Црнобори и театарско сусретање Душана Ковачевића.

Документарну изложбу „Четири и по деценије позоришне чаролије“ отвореном је прогласио градоначелник Брчко дистрикта БиХ Синиша Милић.

„Драго ми је што смо у прилици да кроз отварање ове изложбе најавимо 35. сусрете позоришта у Брчком. 45 година од почетка одржавања сусрета, 35. по реду сусрети за наше просторе су заиста вриједан јубилеј. Присуство господина Ковачевића је за нас посебна част и то говори о знaчају овог фестивала“, рекао је градоначелник Милић.

            Проглашавајући ову изложбу отвореном он је свима пожелио јoш много година сусретања овдје у Брчком.

            Говорећи на отварању изложбе професор Срђан Вукадиновић каже да је ова изложба у оквиру јубилеја позоришта у Брчком и 70 година Душана Ковачевића, сигуrно највећег живог драмског писца југословенског региона без кога се историја сусрета не може писати. „Он је неко ко је својим представама, а било их је седам, давао печат сусретима и оне су некако увијек биле у врху. Почело се са 'Клаустрофобичном комедијом' која је изведена 1988. године до прошлогодишње 'Хипноза једне љубави' која је била побједничка представа“, каже Вукадиновић.

            „Ту изложбу прати изложба о 35 сусрета који су се дешавали протеклих 45 година, гдје смо“, рекао је он „показали побједнике, било појединце или представе. Затим, ове године је вијек Марије Црнобори, југословенске драмске хероине, и 30 година Рејхана Демирџића, једног мајстора глумачког заната који је обиљежио једну епоху позоришта у БиХ. Изложба је мјесто гдје посјетиоци могу да се упознају са оним што су ови аутори оставили фестивалу, а шта фестивал значи са њима – јер без Душана Ковачевића се историја сусрета позоришта не може никако писати и он ће увијек бити тај који ће својим драмским дјелом и драмским текстом обиљежавати овај фестивал. У ствари он је константа помоћу које и преко које ћемо упоређивати остале ауторе и остале представе“, истакао је Вукадиновић.

            Фестивал у Брчком је скоро легитимни насљедник Стеријиних игара јер слиједи идеју и окупља најбоље представе из региона.

            „Ови сусрети памтиће се, прије свега, по разноликости. Свака средина његује свој стил, карактеристике позоришног живота и овдје се укрштају разноразни стилови, правци и рад људи на просторима бивше Југославије. За недељу дана можете видјети пресјек представа, амбиција, нових даровитих људи и значајно је то што људи из позоришног свијета воле долазити у Брчко“, рекао је Ковачевић истичући да ће и даље настојати да буде присутан на фестивалу у Брчком.